Нарави и начин живота двора Црногорског

IV

Нарави и начин живота двора Црногорског

Двор (кућа) Књаза Николе, само што је већа, подобна је свему осталим кућама црногорским што се зграде тиче. Намештај је по европском укусу али прост, неколико ликова из владалачких (европских) фамилија сачињавају сав украс. У тој кући живи сва књажева фамилија. Објед има заједнички као и све остало, Књагиња Милена иако је књагиња не може рећи да је без свекрве у кући. Није нужно примећивати да овај свакидашњи заједнички живот велики уштрб државним стварима наноси.

Књаз никад није тако на муци, него кад за дуго званичан мора бити, и свака визита странаца друге већ вечери мора да прими на се вид домаћег живота. У биљарди се руча око подне а вечера од 7-8 сати. Обичан је ручак у Биљарди као у средњој трговачкој кући. После вечере сви се присуствујући главари позивају на сједник. Ово је главна забава на Цетињу, која се углавном у игрању карата састоји. Док је Књагиња Даринка седила на Цетињу, њена напрезања европоезирања нешто су успевала, само што ова Госпођа није могла разумети да учтива веселост није искључена из приватних књажевских састанака. За време њено образовала су се сваке вечери два сједника: један у њеном салону, у који се осим Књаза и Књагиње и остале фамилије позивају мало отличнији људи. У трпезарији пак скупљају се сами Црногорци од сенатора па до најпростијега. У једном и другом друштву играју се карте на новце. Под Књазом Данилом то је играње карата бивало у велике суме: сад је сведено на врло мале пропорције. Но ипак, за људе са тако слабим средствима као што су Црногорци, врло скупо. За цело време мога бављења нисам видио да се губе велике суме новца, но што ме је јако зачудило то је да се ту играју карте за новац без новца. Пошто се изгуби један наполеон а код слабих и талир, игра се продужује на дуг. Скоро свагда Књаз ће сјести а тако исто и Мирко, са врло малом сумом па ће даље играти на дуг или заимати од играча и обе Књагиње тако исто поступају, само су мало тачније на плаћању дуга. Изгледа да је овај начин играња установљен у таквој цељи, да се новац из џепа не губи, јер није могуће да не дође једно вече кад се сав дуг с поспјешнијом игром одужи и поред тога јошт добије. Уобичајене су игре: виђено, сето мезо и макао. Ова су два начина последња редовнија зато, што богатијем играчу иду на руку да слабијега свагда тући може. Примећивао сам често да сенатори не играју с вољом, но јединствено зато да Књазу угоде, јер виде да морају изгубити скоро редовно. Слушао сам од њих говорити да им ту скоро сва плата, и јошт од њихових новаца, поред њихове сиротиње, прође.

Иако је тешко веровати, цела је истина да се по некад даду приметити начини играња, који Књажевом дворцу ни мало не приличе. Мирко, кад му рђаво иде, не може да се уздржи да помало лукави. Маша пак Врбица обично свагда краде. Сам их је Књаз више пута на уредно играње опомињао. Често се догађало да се игра са картама тако прљавим од дугог играња да их све познају. Књаз ми, једном рече да троши годишње 300 форинти за карте, и да ће наредити да сви заједнички тај трошак сносимо; но брзо се поврати признавајући да су му то сви његови трошкови на забаве. Ту се сједи на сједнику свагда до поноћи, а често и до два сата по поноћи.

На сједнику се врше и сви државни послови. Ту Књаз издаје налоге, ту се суди а често и политика дебатира. То је моменат најугоднији када се с Књазом говорити може. Гости се послужују са једном кафом, а Књаз врло често привати штогод, најчешће сува меса загрејана на жару. Око поноћи, у тима приликама Књаз често пута проба са јатаганом суву плећку прасећу.

На сједник се долази у обичној дневној ношњи а кад нема Књегиња често Књаз дође и без паса, а Мирко у папучама.

Примање странаца понајвише увече бива по форми у салону, кроз који свагда после неколико тренутака прође Мирко са својим најдужим запаљеним чибуком у руци, сигурно да тиме покаже како је он у Црној Гори све и да странцима импонира. Тако га је Књаз представио Кантакузену, но није се могао уздржати да мало поцрвени.

У Црној се Гори спава као у Паризу. Око 11 сати ретко је Књаз устао из постеље; око 12 руча. Пролећно доба изазива га по кад-кад раније устати. Остали Црногорци устају око 9 сати ујутру (говорим за Цетиње и за званични свет) кад у судницу иду. Цело после подне проводи се у трчкарању без цељи, час овде час онде, и у лежању по ливади на сунцу, кад је лепо време.

Том се приликом играју буће, скаче, игра робова, баца камена и многе друге беспослице чине.  Највеће задовољство чинило је Књазу дати јашити по пијаци једног малог коња, који често свога јашача збаци. У свима тима часовима третирају се и државне ствари свуда и на сваком месту.

Иако нарави владајућег двора на народну наравственост велики уплив свагда упражњавају, о наравима цетињског двора не би се могло много добра рећи. Књагиња Милена, једина је личност која поштовање и симпатије заслужује. Књаз је лаких нарави. По ономе шта други говоре, а и по ономе што сам прича и према својој супрузи је доста хладан. Да нема деце сумњати је много да би је дуго могао трпети. Између Књаза и Књагиње Даринке у колико се по многим околностима закључити даје, било је одношаја који су границу сродства прелазили.