Ђуро Матановић

XI

Ђуро Матановић

Ђуро Матановић, војвода и сенатор, познат је такође у Београду. Његова је кућа, после Књажеве, најимућнија у Црној Гори. Он је ортак Мирков у трговини а и државни касир. Овај се човек сматра за сада за креатуру Миркову. Међутим, ја држим да би он у мало рђавим околностима почео се више за себе него за Књаза и Мирка бринути. Кад је Књаз био на Његушу, долазио је Ђуро сваки дан к мени и причао ми њихове несреће и грабљивости. Од њега знам за предлог који су Књазу чинили да своју цивилисту одреди, па да се зна шта народу остаје за подмирење његових потреба. На Матановића, при свем том што је данас велики ласкатељ Књазу и Мирку, ипак у даним околностима рачунати можемо, јер сам га ја често чуо да се са својим мнењем Мирку одупире, чим где год потпоре нађе.

За Ђуровог брата попа Пера који се сад у Београду находи, држи се свуда да је паралажа и подал човјек. Шта више потврђује се још да је он слат да Вукаловића убије. (Станко ми је причао да је Матановић пао у немилост и да га је Књаз јако изгрдио приликом кад су Петар и Пламенац за Русију полазили.)

Кнегиња Даринка

VII

Књагиња Даринка

Књагиња Даринка толико је позната у Београду да би излишно било о њој подробно говорити. Ја ћу да напоменем, да је то једна Госпа врло бистра и развијена. Она је у стању сватити ствари праве узвишене политике, али ће се већом части руководити својим интересима, гђе их нашла буде, при свем том што у великом уважењу има Књаза Михајла, г. Гарашанина и многе Србе, које је имала прилику познати. У једном разговору рече ми, да се она дичи што је Српкиња и да, од како је долазила у Београд и познала Србију и људе, она не сумња, о великој српској будућности. Књагиња Даринка имала је до пре године дана, што се стране политике тиче, највећи уплив у Црној Гори, и старала се Књаза Николу у савез са Србијом увући. Премда у почетку на ова условија, која су у уговору стављена, није мислила, њена идеја састојала се у делењу провинција српских између Србије и Црне Горе, но од како је уговор потписан она је радила у његовом духу.

Њен је уплив на Књаза, који је једини био у стању Мирков контрабалансирати, у последње вријеме, врло ослабио, ако не и сасвим ишчезао, чему је узрок прво хладноћа која је у приватним одношењима између ње и Књаза наступила а затим и заузимање, да се на Цетињу држе услова које су у уговору са Србијом потписали. (Овђе је врло мудро наређено што Књагиња Даринка у успеху нашем своју корист находи). Падању уплива Књагиње Даринке допринели су доста и поговарања да се њена кћи за кога од фамилије књаза Михаила удати може. (Требало је видети радост са којом су Књагиња Даринка и мала Олга примиле медаљон, који је књаз Михајло послао).

Књагиња Даринка може имати на расположењу око 20 хиљ. форинти годишње; ту спада и издржавање њене кћери. Ова би сума довољна била, кад би се Књагиња Даринка могла навикнути покаткад, што се приватног живота тиче, заборавити да је Књагиња, но ова је сујета код ње тако завладала да се њена слабост свр тога сваком приликом приметити даје.

Данас је Књагиња Даринка нашим намерама потпуно одана и зато је велика штета што свој уплив на Књаза није задржати умела.