Милан С. Пироћанац

Милан С. Пироћанац 

 

"После потписа првог савезног уговора између Србије и Црне Горе (1866 г.), Кнез Никола је, по споразуму с Кнезом Михајлом, тражио од српске владе да му пошаље једног секретара “који ће водити државне послове у духу закљученог уговора” и једног официра, који ће имати да проучи и уреди ратну снагу Црне Горе. Ондашња влада Илије Гарашанина одредила му је за секретара Милана С. Пироћанца, начелника Министарства Иностраних Дела а за војног саветника капетана М. Ивановића. Тако је Пироћанац провео дуже време на том важном положају. По повратку с Цетиња 15. јуна 1867, поднео је свом шефу И. Гарашанину опширан извештај о свему што је за време свог бављења, видео или чуо у Црној Гори.

Богатство и занимљивост података који се у том извјештају налазе, скренули су на њега пажњу и ондашњих и доцнијих наших државника. О њему је било много говора, нарочито за вријеме владе Краља Милана и Краља Петра, приликом познатих неспоразума између Црне Горе и Србије.

Поред описа Црне Горе и карактерних одлика њенога становништва у томе се извештају налазе интересантни податци о Кнезу Николи и његовим сродницима, министрима и народним главарима, о њиховом расположењу према Србији и њиховим појмовима о Народном Уједињењу. Извештај је подељен на двадесет и седам неједнаких одељака, који носе овакве наслове:

1. О Црној Гори у опште

2. О карактеру Црногораца

3. Политичке установе у ЦрнојГори

4. Нарави и начин живота Двора црногорског

5. Кнез Никола

6. Кнегиња Милена  

7. Кнегиња Даринка

8. Стана, мати Кнежева

9. Мирко, отац Кнежев

10. Петар Вукотић, отац Кнегиње Милене

11. Ђуро Матановић 

12. Машо Врбица

13. Капетан Перо Пејовић

14. Војвода Марко Мартиновић

15. Митрополит Иларион Рогановић

16. Војвода Иво (Раков)Радоњић

17. Војвода Петар Филипов

18. Поп Илија Пламенац

19. Војвода Миљан

20. Војвода Анто Даков

21. Сердар Јоле Пилетић

22. Војвода Церовић

23. Бошковићи

24. О околини Црне Горе, њеном стању и политичким тежњама

25. Политика владајућег дома у Црној Гори

26. Моја посматрања

27. Шта је рађено уЦрној Гори за време мога бављења на Цетињу

Извештај М. Пироћанца писан је старинским језиком и стилом, али се да лако читати. Он до данас није нигде објављен. Ми га доносимо у целини, без икаквих скраћења или додатака, уверени да ће га цитаоци с интересом читати и да ће моћи да послужи као важна грађа за историју односа између Црне Горе и Србије уXIX веку."

“Политика”,  број 6541, понедељак 12. јул 1926

...............................................................................................................................................................................................................

Извјештај М. Пироћанца је објављен први пут у листу “Политика”, од броја 6541, понедељак 12. јул 1926 до броја 6553, субота 24 јул 1926, и pobori.com доноси тај извјештај без коментара и без икакве промјене текста, сем неколико очигледних штампарских грешака.
.