среда, 14. август 2013.

Војвода Иво (Раков) Радоњић


XVI
Иво Раков Радоњић  

Иво је Раков војвода и сенатор, први Црногорац, који ће рећи свагда што се допада а чинити оно што му највише користи доносити. И он је из Његуша, одакле и фамилија Петровића, а и од јаког племена. Радоњићи су били у старо време губернатори Црне Горе. Иво је имао под Књазом Данилом највећу вредност, највише зато што је добро умео ласкати и што се држао француске политике Књаза Данила, онда кад су сви у Црној Гори за Русима тежили. Данас је Иво Раков сасвим искључен из политичке радње и то услед гањања Мирковог. Шта више ствар је пре неколико година до тога дошла, да му је Књаз за трпезом пред свима рекао: "Муч кучко". Коме су познате нарави црногорске, лако му је поњати, како се оваква увреда прима. Иво се одмах реши прећи из Црне Горе у Србију и све се његово племе било скупило да га прати. Књаз се одмах покајао и заједно са Мирком плакао и молио Ива да не одлази, но кад све то није могло помоћи, њему се излаз из Црне Горе забрани. Ово расположење међу њима још траје, само што је сведено на ноту такову да заједно бити могу. Ивова је жена сестра Данила и Мирка, но може се слободно потврдити да ни на једног по карактеру не наличи. Она је проста, али врло честита душа. Иво има имања прилично и врло је радан и уредан. У двору га често исмијавају због његовог тврдичлука, што на карте нерадо даје.

Радоњић има два сина, од којих старији Стеван није у Црној Гори и ништа не вреди, а други, млађи Станко, који је војне науке у Паризу са добрим успехом свршио и сад је код Књаза ађутант са платом од 250 талира. Овај млад човек који је скоро десет година провео у Паризу, довољно је умно развијен и има добрих знања, но није француска цивилизација подпуно успети могла, да га неких црта црногорског карактера, што се улагивања тиче, подпуно ослободи. Додуше, ја сам га често пута чуо казати Књазу ствари, које му нико у Црној Гори казати не сме, и за које он зна да су Књазу неповољне, но то су сигурно сљеди другарскога живота.

И ако Иво Радоњић није образац постојанства, он би, по мом држању, лако на нашу страну нагињао и на њега би се рачунати могло, јер је он рад видети своју децу стањену а врло добро зна каква их будућност у Црној Гори чека.

У овоме племену има још једна личност која свагда на Његушу живи. Поп Мина је човјек имућан, али слабо са моралне стране уважен. Он је истих мисли и расположења према данашњем двору на Цетињу и према Србији, као и Иво. Станко ми је причао да је Мирко наредио био једном Маши Врбици да попа Мину да убити кад у Котор пође. Поп Мина не оде на позив у Котор и тако из замке избегне и то случајно. Сутра се дозна, да су га два човека по наредби Машиној чекали да га убију и зато поп Мина Маша на Цетињу на сред пијаце ишамара, на особито весеље скупљеног света. На моје питање да ли се његова фамилија не боји убиства из потаје, рече ми Станко: "Зна добро Књаз и Мирко да је наше племе јако и да крв не би неосвећена остала".

Иво је Радоњић род и велики пријатељ Петра Вукотића, а мрзи много на Матановиће. Иво је са Петром заједно предлагао у почетку владе Књазу Николи, да у своме сопственоме интересу и за благо земље уклони Мирка од себе; но Књазу ништа није било прече, но то Мирку саопштити. Отуда почиње мржња између Радоњића и Мирка, а Петра је спасло сродство са Књазом, премда Мирко не крије да му је и он немио.


Нема коментара:

Постави коментар