О околини Црне Горе, њеном стању и политичким тежњама

XXIV

О околини Црне Горе, њеном стању и политичким тежњама

Од српских провинција, које Црну Гору окружују, главна је Херцеговина, која и ако је у бољем положају, што се створа земље тиче, данас се у истом стању беде и оскудности, као и Црна Гора, находи. У овој провинцији нису се Турци завојеватељи никад тако угњетавању одавали, као у Босни и Бугарској. Честитост карактера, енергија а може се рећи и разборитост политичка, овде су скоро опште црте. Ја бих се усудио рећи, да су Ерцеговци део народа српског, који ће својом вредношћу и разборитошћу велику улогу у нашем образовати се имајућем животу имати. Што се политичких тежња Ерцеговаца тиче, оне иду на сједињење са Србијом у коју се данас сва надежда полаже. На целу Ерцеговину Србија може свагда рачунати као на једног човека, јер се код целог народа утврдило уверење, да се без Србије никаквом успеху надати не треба и да ће она скоро велике ствари за цело Српство предузети. Иако су Ерцеговци често ратну судбину са Црном Гором делили, било је међу њима свагда људи, који су знали чему се отуда надати имају, но посљедњи је рат 1862- ге год. отворио очи целом народу. Кад су се побуњеници у то доба обратили Црној Гори за упутства, стриц г. Дучића говорио им је да од ствари, у коју се Црна Гора уплете, не може ништа бити, да их он благосиља у предузећу, но да он не би никад желио да га икад сунце из Црне Горе огреје. Ово је чувство сада постало опште, после глупе игре властољубија, којом је Црна Гора у 62. години херцеговачке ствари, које су већ на прилично добром путу биле, упропастила и Турке и саму Црну Гору довела.

Племена ерцеговачка која су непосредно са Црном Гором у додиру, добијала су свагда а и сада добијају импулзију са Цетиња. Томе је стању двогуби узрок, прво претње, које се сваки дан над њоме упражњавају а друго слободно поље радње, које су други упливи на тим крајевима Црној Гори оставили. Међутим, ја бих смео надати се, да би ова погранична места уз ону групу пристала, уз коју и остала Ерцеговина. Од уплива страних у овој провинцији од српског и руског нема никакових. 

Почем су и сами Васојевићи у црногорској граници, као што сам рекао темпераментом и карактером нама ближе него Црногорцима сљедовало би да је дио Васојевића, који се у турској граници находи, доста сходан за нашу политику; наравно кад би се и Васојевићи у Црној Гори у том духу обђелавали.

Кучи су сиромашна, у кршевима стањена, но јуначка популација српска, у којима права доминација турска није никад могла корен ухватити. Они су скоро независни од свих угњетавања и с тога су врло отвореног карактера и слободног говора. Црна Гора свагда на њих виче, а и они имају добрих узрока много за њу несимпатизирати (пример Миркова сеча).

И Кучи су подељени у Турској и Црногорској граници.

Пре мога доласка, на неки дан био је у Кучима сукоб око граница, које је још европска комисија поставила. Сукоб се тај породио још одмах по означеним границама због тога, што је протокол ограничавајуће комисије означавао другу линију, а карте и пирамиде подигнуте другу, јер су Црногорци лажно означавали назив места, кроз која је граница по протоколу проћи имала и тако су неку част Куча оставили погрешно у црногорској граници. Турци поруше пирамиде и стану сматрати за разделну линију границу, протоколом означену. Књаз је одмах протестирао; но сад је тек ствар озбиљно предузео, заповедивши Кучима, стањеним на комаду земље у спору, да пребегну у црногорску границу. Ови не хтедну то учинити и скоро су били готови потући се са Црногорцима који су ту дошли. Но Исмаил паша, сигурно по налогу из Цариграда, попусти и тако се нови протокол закључи, по коме остане за границу линија на којој су пирамиде подигнуте биле. Интересантно је споменути како је један Куч говорио Турцима и Црногорцима кад су се том приликом претеривали, да им је све једно и једнима и другима ма гди границу поставили, поче за кратко време то неће имати никаква значења. "Срби", додао је, "добише веће градове без пушке" "па ће скоро и све ово бити србијанско".

Племе Крастанића и Гаша, и ако преко Васојевића, опет долази у неки додир са Црном Гором. Главари од првога долазили су у последње време на Цетиње, да траже посредовање да их Турци за сад на миру оставе. О овим племенима вреди да се рачун води при једној општој радњи, јер може се скоро за извесно држати, да ће са осталима противу Турака пристати. Међутим, не треба изгубити, што се ових тиче, никад из вида да се ове увек решавају не по каквој сталној политици, него по моменталним околностима и упливима. 

Премда Црна Гора на сва ова племена рачуна да ће уз њу пристати она, осим у племенима непосредно стањеним на њеној граници, нема никаквог уплива, нити се стара иста симпатијама или другим путем задобит. Напротив, њена је радња уколико је има, према свим околним племенима без икаква такта и правца. Уместо да се Књаз Црне Горе стара задобити симпатије у околини, превладао је у тој политици Мирков начин, који страх и претњу за главно средство употребљава. У тој цељи они поручују често главарима пограничним да пребјегну у границу црногорску и донесу Књазу данак и кад то ови не учине, онда им се поручује, да ће се са Цетиња послати људи, који ће их као издајнике поубијати. На тај су начин привукли попа Богдана са стране Зубаца и попа Жарка из Пиве и, пошто их једном према Турцима успеју изложити, не воде више никаква рачуна о њима и враћају их натраг да се с Турцима равнају како знаду, но само да заповести Књажеве извршују као главари које је Књаз наименовао. (Књаз има обичај говорити, да главари сами њему долазе и да не зна шта ће с њима).

Овима свима главарима имало би се замјерити што се тврђе на свом мјесту не држе и што се равним оружјем притиску са Цетиња не одупру, кад се не би узело у рачун да нису досад нигди наслон находили, те да би тако подлој радњи Црне Горе против стати могли. Моје је увјерење да је расположење свију племена која Црну Гору окружавају више противу ње, него за њу и ако би се Црна Гора што догађајима користила то више нашој погрешки, него симаптијама за Црногорце, преписати треба.

О Боки Которској нисам говорио зато, што цео свет зна да Бокези Црногорце мрзе.